Modena. Grad pobratim Novog Sada je bratski podelio malo neta sa nama pa ćemo ga iskoristiti. Rano prvomajsko jutro u Modeni. Ostatak posade još spava kao i svi u kvartu gde smo parkirali i prenoćili, evo već drugu noć. Neradan dan je. Kamp je daleko od grada a naši planovi za obilazak ali i druženje uz evociranje školskih uspomena su bili takvi da nam ta razdaljina nije bila opcija. Postoji camperstop ali i neverovatna naklonjenost ljudi i gradova u Italiji prema nama kamperistima (Italijani su na drugom mestu u Evropi kada se gleda broj kamperista), tako da, provesti noć ili dve u kamperu parkiranom bezmalo u samom centru ili predivnom stambenom kvartu kao mi, apsolutno nije problem. I, da, bitna je i ta činjenica, provesti noć u kamperu a ne kampovati. To je u Modeni i jedina moguća opcija jer je toliko lepa, topla i ugodna da je želja za biti još i još na njenim ulicama, jača od svih želja za snom.
Da, svega za videti i obići, od Duoma sa krivljim tornjem nego što je onaj u Pizi, preko muzeja, merkate, zgrada univerziteta, stare vojne akademije, parkova, fontana… pa sve do muzeja Enzo Ferrari. Međutim, osećaj koji izazivaju ulice, udobnost grada i neopisivo dobra energija koja zrači i iz svih zidova i, prvenstveno, ljudi, to je nešto što se ne može napisati
I, da! Da ne propustimo a jako je važno! Hrana. Pored mercate je sendvičara, stanite u red, vredi svakog minuta čekanja a neka vam garant za to bude činjenica da se u redu čuje samo italijanski. Tu jedu, užinaju tačnije, Modenjani. A ako, kao mi, pratite taj princip, jesti na mestima gde u hrani uživa domicijalno stanovništvo (Italijani uglavnom ne jedu nego uživaju u hrani), onda predlažemo da se prethodno informišete, da pitate nekog… a nakon našeg sinoćnjeg iskustva u preporučenom lokalnom restoranu malo udaljenijem od centra, evo možete pitati i nas. Gastronomska plovidba kroz sedam različitih domaćih pasta, zlatni je pečat na posetu Modeni.
Odmah ujutru, lagano prema našim krajevima. Plan je da ranije popodne stignemo do Postojne, ispravimo glupost naših “briljantnih” ministara (koji su zabranili osnovno-školske ekskurzije u inostranstvo i sveli ih na banje za ortopedske i dermatološke bolesti), te mlađim članovima posade priuštimo Postojinsku jamu, stalaktite, stalagmite, čovečiju ribicu i šta sve još uz pećinu ide. Tamo, u camperstopu u Postojni i noćenje, pa prekosutra dalje prema kući.
No responses yet