Od Ohrida do Kamnika

Prolećna kamperska verzija “od Vardara pa do Triglava”, ovoga puta je bila od Ohrida do Kamnika. Da ne bismo išli našim uobičajenim motivom za putovanja “da nam guzica vidi puta”, smislili smo povod: bićemo grupi novosadskom Pop Hor RADIO u kojem peva članica naše posade, a koji je imao nastupe u Ohridu a potom u Ljubljani.

Ukratko… Predvečernji pokret iz Novog Sada i noćenje u više nego udobnom i domaćinskom kampu Enigma u Vranju. Potvrdili smo odluku da na tu, južnu, stranu sveta nikada nećemo ići bez minimum dan dva u ovoj lepoti od kampa. Toplo preporučujemo višednevno izgladnjivanje pre @Camping Enigma…. jer kad vas dohvati gazda Rade sa sinom u restoranu kampa… jedan do dva kilograma ste u plusu i ništa ne pomažu bazeni koji su sastavni deo ponude.

Ujutru nastavak puta do Ohrida do kojeg stižemo za četiri i po sata vožnje. Jak utisak je ostavio makedonski granični policajac koji je pokušao da dosegne (a bogme i nadmašio) nadrndanost mađarske graničarske škole zvane “ukinuti turizam”. Čak je i pojačao urlanjem “tiii, bre, nazad, šta radiš to, beži nazad beži i sl” što je kod njega, samo formalno, uzrokovao ulazak u pogrešnu kapiju, neobeleženu kao što su i sve ostale neobeležene . Uz srednje žalostan kvalitet puteva… ipak dosta brzo stižemo do lepote zvane Ohrid.

Smeštamo se u kamperskom odmorištu Camperstop KJ Divono. Miran i tih, sa obiljem zelenila i šarenog ‘lada, ljubaznom ekipom, veoma dobrim kamperskim priključcima a sve to na samoj obali jezera sa vlastitom plažom.. Užas jedan . Od kampa do grada lagana šetnja ili vožnja bajsom po odlično uređenom keju. Kineskim skuterom, po magistrali, u gradu ste za 3 minuta. A Ohrid – biser. Nećemo vam sada o spektakularnoj istoriji i kulturi, tvrđavi, manastirima, arhitekturi, plovidbi jezerom, kupanju sa snežnim vrhovima u pozadini.. morate to sami. I vredi svakog truda, čak i istrpeti nepelcovanog carinika.

Pošto ne može da prođe bez Ohridske pastrmke, naša preporuka je Uno, Restaurant And Terrace UNO, bukvalno na samoj obali jezera u obližnjem seocu Trpejca.

I onda nastup novosadskog Pop hor radio kao višnja na šlag (u Ljubljani će biti jagoda na šlag).

Par dana kasnije, sa pauzom u Novom Sadu da se obavi najneophodnije, nastavak puta u smeru Triglava. Opet popodnevni polazak i dolazak u Ljubljanu taman kada vri od večernjeg života, šetača uz Ljubljanicu, svirki na otvorenom, prepunih kafea i restorana. Zanimljivo, sve isto kao kod nas al bez smeća i išvrljanih fasada. Svašta, ponašaju se kao da vole svoje.

Iako i kampova i kamperstopova u Sloveniji ima u izobilju, mi smo se ovog puta uvalili prijateljima u dvorište u lepoti zvanoj #Domžale. Deset minuta od centra Ljubljane, Domžale su maleno ušminkano mestašce na svega dvadesetak kilometara od planinskih venaca po kojima su razbacani Krvavec, Sedlo, Velika planina i mnoge druge planine koje su podjednako atraktivne i leti i zimi i u proleće i jesen.

Drugi dan smo proveli na vazduhu, malo u vožnji gondolom i žičarama, malo u šetnji po planini i naravno, malo više, sa štruklima ili žganjcima sa kupusom i kobasicama. Pošto smo po apetitu utvrdili da je umetnica zdrava, uputili smo se nazad u Ljubljanu gde je novosadski Pop hor radio nastupao (zajedno sa ljubljanskim pop hor zborom) u prepunoj sali SiTi teatra.

To uzbuđenje, ta malopre pomenuta jagoda nam je ponovo otvorila apetit, što za večernje smucanje po lepotici divnog imena #Ljubljana, što za istraživanje njihovih izvanrednih restorana. Preostalih dan dva, mi smo iskoristili za druženje sa našim prijateljima iz Slovenije, a vi dragi pratioci ove stranice postupite po volji. U Sloveniji, svega u izobilju za videti i posetiti. Mi smo vam, kao i uvek, na raspolaganju za kamperske predloge.